Search
  • Hajrudin Muhic

Биљешка о Влади С. Милошевићу

Требало је да прође много времена до првих јавних сусрета публике са музичким умјетницима у Босни и Херцеговини, као и са оснивањем првих музичких друштава и оркестара. Послије оскудног музичког живота за вријеме турске окупације, житељи Босне и Херцеговине у вријеме аустро-угарске окупације почињу упознавати западноевропску музику и њене традиције. Половином 20-тог вијека наступа значајан развој босанско-херцеговачког музичког живота. Јављају се почеци домаћег музичког стваралаштва, а тај развој пратило је оснивање Сарајевског народног позоришта (1921), оснивање сталне опере у Сарајеву (1946) и утемељење Музичке академије у Сарајеву (1955). Веома знаменита Бања Лука почетком 20-тог вијека као трговачка варош, својим лијепим положајем на Врбасу, била је пребивалиште посебних људи протеклог времена.


Један од таквих људи, чудесног поријекла и кова, био је Владо (Саво) Милошевић, музички полипрагматик, композитор, диригент, мултиинструменталиста, етномузиколог, мелограф, музички педагог, музички критичар и организатор јавног музичког живота у Бањој Луци.

Владо Милошевић рођен је у Бањој Луци 10. априла 1901. године. Одрастао је у трговачкој породици у којој је свакодневни живот био изразито динамичан. Већ у току дјетињства Владо је почео да се интересује за музику, учећи, како пјесме из народа, тако и оне које су биле слушане на грамофонским плочама у вријеме породичних и других пријатељских дружења. Бављење музиком од најранијег дјетињства за Владу је представљало извор задовољства и као да се, у ствари, спремао да постане један од великана. Већ улазак у процес школовања открива у његовом бићу тежње ка кретању и усавршавању, ка тражењу новог и другачијег. Послије вишегодишњег лутања у избору професије између географије, историје, агрономије, композиције, дириговања и музикологије дипломирао је 1929. године у Загребу на Музичкој академији, на Наставничком одјелу са соло пјевањем. Након завршених студија пронашао се у положају наставника у Учитељској школи у Бањој Луци. Под утјецајем ратних дешавања, 1941. године одлази у Ниш гдје се пословно ангажује у Првој мушкој гимназији. Послије пет година боравка у Нишу, повратком у Бања Луку наставља педагошку каријеру и остварује водећу улогу у оснивању Ниже музичке школе. Милошевић је свој посљедњи радни период провео у Народном музеју (данашњи ЈУ Музеј Републике Српске), на мјесту мелографа. Током тог позива обишао је готово читаву сјеверзопадану Босну и сакупио око 2000 напјева. Производ истраживања представља објављивање осам књига и неколико веома вриједних чланака и студија.

Одласком у пензију 1962. године, Владо Милошевић себе афирмише као композитора, када на основу објављених и снимљених дијела добија и низ значајних признања, друштвених (градских, републичких) и струковних. Посебно одликовање добија 1967. године, избором за редовног члана Академије наука и умјетности БиХ.

Велика животна подршка Влади Милошевићу била је супруга Вида са којом је у браку живио 58 година.

Шестог фебруара 1990. године умро је у Бањој Луци, у 89-тој години живота, Владо Милошевић, нестор босанско-херцеговачке музичке историје и редовни члан Академије наука и умјетности БиХ.



Јединственост Владе Милошевића се огледа у разноврсним областима и специфичности мишљења и стваралаштва. По својој природи, људски дух одбија да се затвори у само једну област, која год била. И збиља, прва ствар која изненађује у антологији стваралаштва Владе Милошевића је разноврсност његових интересовања и склоности. Владо Милошевић се занимао за своју средину и њено значење, за умјетност којом се бавио и њен развој, за стваралаштво и његову нужност, као и за историју и њене посљедице. Контрапунктски живот оспособио га је да се истовремено бави пројектима различите природе, које је успијевао да подједнако реализује.


Богато и плодно стваралаштво сврстава га у сам врх југословенске музичке баштине, да се с њим могу мјерити ријетки савремени композитори. Композиторску дјелатност започео је у Бањој Луци од 1929. године, писајући за дјечије хорове и инструменталне композиције. Прекретница и потпуно опредјељење мелографском и композиторском позиву биле је награда од Савеза композитора Југославије за “Пјесме за змијања” - хорска композиција у форми свите, настала на текстовима које је сам забиљежио.


Година 1962., одлазак у пензију. Од тог тренутка, могао је да се посвети компоновању, стварању емисија за радио и писању. Био је у могућности да располаже својим временом и простором и своју енергију усмјери онако како је осјећао да мора, постављајући себи годину за годином нове изазове. Двадесет и осам година које су му услиједиле омогућиле су да са тадашњим музичким уредником Радио Бањалуке, Милорадом Кењаловићем, 1980. године, покрене серијал под називом “Трагом фолклора Босанске Крајине”. До краја формиран као композитор, у овом периоду Милошевић ствара више изузетних дјела која су у то вријеме била често на репертоару радио-станица. Овај плодни композитор оставио је преко 500 композиција за различите вокалне и вокално-инструменталне саставе, као и музичко-сценска дјела. Осим веома бројних вокалних радова, написао је и више инструменталних композиција: “Драматичну симфонију” (1967), Виолински концерт (1951), Концерт за контрабас (1970), Concertino за обоу и гудаче (1950), Симфонијску поему “Са планине” (1957), “Бањалука 1969” за оркестар (1969), “Визије за оркестар” (1969), Свечану поему “Хилендар” за оркестар (1972), Поему “Давидова земља” за оркестар (1969), Четири гудачка квартета (1953-79), Октет за дуваче (1975), Сонатина за обоу и клавир (1955) и др.




Када је Владо Милошевић преминуо почетком фебруара 1990. Године, етномузиколошко одјељење Музеја Босанске крајине започиње процес класификације ради очувања јединственог доприноса овог умјетника босанскохерцеговачкој и свјетској музици. Оставштина која укључује писану грађу и покретну имовину, смјештена је у збирни депо Музеја Републике Српске и Спомен соби академика Владе Милошевића на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци. Ова оставштина представља драгоцјену босанско-херцеговачку баштину, која је сада доступна читавом свијету.



Традиционална манифестација Дани Владе С. Милошевића, коју од 2000. Године организује Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, установљења је у знак сјећања и одавању признања овом чудесном умјетнику.


Владо Милошевић имао је богат, дуг и испуњен живот. Оставио је за собом име које се неће дуго избрисати из културне баштине овог народа и у којој ће музичка умјетност још дуго уживати плодове његовог изузетно стручног, стрпљивог и дисциплинованог рада.




Коришћена литература:

1. Архива ЈУ Музеја Републике Српске, заоставштина Владе Милошевића

2. Рисојевић, Ранко. (2001). Владо С. Милошевић један вијек, Академија умјетности Бања Лука, Бања Лука.

3. Кењаловић, Милорад. (2002). Владо С. Милошевић - етномузиколог, Академија умјетностни Бања Лука, Бања Лука.

4. Čavlović, Ivan. (2001). Vlado Milošević - kompozitor, Muzikološko društvo FBiH, Sarajevo.

5. Пупац, Сања. (2014). Живот проткан нотама – Владо Милошевић, Академија умјетности Бања Лука, ЈУ Музеј Републике Српске, Бања Лука.

6. Милошевић, Владо С. (2018). Гудачки квартети (штампана музикалија); приредио: Саша Павловић, Академија умјетности Бања Лука, Бања Лука.

7. Andreis, Josip. (1989). Povijest glazbe 3, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb.

48 views

© 2020 by Hajrudin Muhic. All right reserved.

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now